srijeda, 28. ožujka 2018.

Časni vojnički običaji Velikog Tjedna

U Malagi, na jugu Španjolske, na Veliki Četvrtak Španjolska Legija, elitna vojna postrojba, održava tradicionalni pozdrav Kristu Dobre Smrti, s potresnom pjesmom: "Ja sam zaručnik smrti". Ističe se čast služenja svojoj Domovini. Služiti Domovini i dati krv za nju, to je čast i milost koju samo Bog može nagraditi.

Poruka ovog tradicionalnog pogleda na služenje svojoj Domovini jest poruka svima koje malodušje navodi da dignu ruku od svega. Malodušje i gorčina nas zahvata kad mislimo samo na sebe. U hrabrom i nesebičnom služenju jest zadovoljstvo koje ti nitko ne može oduzeti.

Dolje ide video, tekst i prijevod.



Nadie en el Tercio sabía
quién era aquel legionario
tan audaz y temerario
que en la Legión se alistó.

Nadie sabía su historia,
mas la Legión suponía
que un gran dolor le mordía
como un lobo el corazón.

Más si alguno quién era le preguntaba,
con dolor y rudeza le contestaba:
Soy un hombre a quien la suerte
hirió con zarpa de fiera,
soy un novio de la muerte
que va a unirse en lazo fuerte
con tan leal compañera.

Cuando más rudo era el fuego
y la pelea más fiera,
defendiendo su Bandera,
el legionario avanzó.

Y sin temer al empuje
del enemigo exaltado,
supo morir como un bravo
y la enseña rescató.

Y al regar con su sangre la tierra ardiente,
murmuró el legionario con voz doliente:
Soy un hombre a quien la suerte
hirió con zarpa de fiera,
soy un novio de la muerte
que va a unirse en lazo fuerte
con tal leal compañera.

Y aquella carta decía:
"...si algún día Dios te llama,
para mí un puesto reclama
que a buscarte pronto iré".

Cuando al fin le recogieron,
entre su pecho encontraron
una carta y un retrato
de una divina mujer.

Y en el último beso que le enviaba,
su postrer despedida le consagraba:
Por ir a tu lado a verte,
mi más leal compañera,
me hice novio de la muerte,
la estreché con lazo fuerte
y su amor fue mi Bandera.

Nitko u Terciju znao je
tko je bio onaj legionar
tako hrabar i neustrašiv
koji se prijavio u legiju.

Nitko nije znao njegovu povijest,
ali je Legija pretpostavljala
da ga velika bol ujedala
kao vuk srce.

Ali ako bi bio netko da ga je pitao,
bolno i čvrsto bi odgovorio:
Ja sam čovjek kojeg je sudbina
ranila zvjerskom šapom,
ja sam zaručnik smrti
koji će se sjediniti u snažnom zagrljaju
s tako vjernom družicom.

Koliko bi vatra bila jača
i borba žustrija,
braneći svoju Zastavu,
legionar je napredovao.

I bez straha pred napadom
razjarenog neprijatelja,
znao je umrijeti kao heroj
i zastavu izbavio.

I zalivajući svojom krvlju vatrenu zemlju,
promrsio je legionar bolnim glasom:
Ja sam čovjek koga je sudbina
ranila šapom zvjeri,
ja sam zaručnik smrti
koji će se sjediniti u snažnom zagrljaju
s tako vjernom družicom.

Kad su ga na kraju podigli,
u grudima mu nađoše
jedno pismo i jednu sliku
jedne prekrasne žene.

I ono pismo je govorilo:
"...ako te jednog dana Bog pozove,
za mene traži mjesto
brzo ću ići s tobom".

I zadnjim poljupcem kojim je pozdravljah,
završnim oproštajem se posvećivao:
Jer sam išao s tobom da te vidim,
mi najvernija družice,
postao sam zaručnik smrti,
i zagrlih je jako
i njena ljubav bijaše moja Zastava.

1 komentar:

  1. Ustvari trebalo bi dobro proučiti povijest Crkve u prvom tisućljeću.
    Rimski carevi su ne samo potvrđivali rimskog i carigradskog patrijarha, nego su ih znali smijeniti i postaviti druge.
    Tako je kršćanski rimski car Justinijan došao u Rim, sudio papu Silverija, osudio ga i smijenio, te postavio novog rimskog papu Vigilija koji se uredno u svim popisima rimskih papa nalazi.
    https://madmonarchist.blogspot.hr/2018/01/the-popes-and-emperors.html
    Znajući kakav je papa Franjo, zar možemo reć kako je to nešto samo po sebi loše?
    Ako rimski papa poduzimlje skandalozne nekršćanske poteze, zar nije dobro da postoji rimski car koji će ga suditi, eventualno osuditi i smijeniti?
    S druge strane Crkva je imala utjecaj na izbor rimskih careva (barem onih Rimskog carstva njemačke krvi koje je nastalo u 10.st. i čijeg cara su birali nekoliko njemačkih biskupa).
    K tome je rimski papa okrunio za rimskog cara Karla Velikog što je izazvalo konsternaciju živućeg rimskog cara u Carigradu, jer rimski papa nije nikad imao to pravo (da, i postoji povijesna krivotvorina zvana Konstantinova darovnica po kojoj je tobož car Konstantin dao to pravo rimskom biskupu i čak mu je nudio da bude rimski car).
    I kad ste spomenuli rimskog papu Pia X koji je došao na tu poziciju baš zahvaljujući vetu kojeg je imao autrijski car te tako prethodno izabrani Rampolla nije ustoličen, prvo što je učinio je ukinio pravo veta rimskog cara.
    Nije li to bar malo nezahvalno?

    OdgovoriIzbriši